Енио Мориконе Филм списак (Филмографија)

Енио Мориконе (итал. Ennio Morricone;Рим, 10. новембар 1928 — Рим, 6. јул 2020) био је италијански композитор и диригент. Његов рани опус обухвата симфонијску и камерну музику, а углед је градио првенствено пишући музику за филм, али и за позориште и телевизију. Компоновао је и уредио партитуре за више од 500 филмских и телевизијских продукција. Мориконе се сматра једним од најутицајнијих филмских композитора са краја 1950-их. Добро је познат по својој дугорочној сарадњи са међународно признатим редитељима, као што су Серђо Леоне, Брајан де Палма, Бари Левинсон и Ђузепе Торнаторе.

Написао је својствене филмске партитуре за Леонове шпагети-вестерне: За шаку долара (1964); За долар више, 1965); Добар, лош, зао (1966), Било једном на Дивљем западу (1968) и За шаку динамита (1971). 1980-их Мориконе компонује партитуре за: хорор-филм Џона Карпентера Створ (1982); Леонеов Било једном у Америци (1984); Мисију (1986) Роланда Жофеа ; Де Палмине Несаломиве (1987) и Биоскоп Парадизо (1988) Ђузепеа Торнатореа.

Његове новије композиције укључују партитуре за: Потпуни заокрет (1997) Оливера Стоуна, Торнатореове Легенде о 1900 (1998), Малена (2000), Мисија на Марсу (2000) Брајана де Палме, Fateless (2005), Барија: капија ветрова (2009) и Подлих осам (2015) Квентина Тарантина. Енио Мориконе је добио два Гремија (Grammy Award), два Златна глобуса (Golden Globe Award) и пет награда Ентони Есквит за филмску музику од БАФТА-е у периоду од 1979–1992. Био је номинован за пет Оскара за најбољу музику, оригиналну музику у периоду од 1979–2001. Мориконе је добио Почасног Оскара у 2007. „за своје величанствене и вишестране доприносе уметности филмске музике“. Он је био други композитор који је добио ову награду послије њеног увођења 1928.